Želja da se poboljša inteligencija nije nova. Bilo je mnogo pokušaja u prošlosti, čak i velikih razmera, koji su bili neuspešni.
Ipak neki psiholozi veruju da su pronašli način za povećanje inteligencije i da to zahteva samo nekoliko sati dnevno vežbe. Studija o tome rađena je 2008. na čelu sa Susanne Jaeggi i Martin Buschkuehl.
U studiji, istraživači su počeli tako što su učesnici prvo završili test koji je procenjivao njihovu fluidnu inteligenciju – sposobnost da se napravi veza između predmeta, rešavaju neobični problemi i da se prilagode novim situacijama. Nakon toga su neki od učesnika dobili do osam sati dnevno posebne vežbe u rešavanju teških kognitivnih zadataka koji zahtevaju oprezno raspoređivanje pažnje na dva toka informacija. Na kraju su svi učesnici radili nešto izmenjen test. Rezultati su bili iznenađujući. Istraživači su izvestili da su ispitanici koji su prošli obuku imali veći uspeh u drugom testu od ispitanika iz grupe koja nije učestvovala u obuci. I porad kratkog perioda obuke, oni tvrde, da je poboljšanje rezultata obučavane grupe bilo dovoljno veliko da se može očekivati da značajno poboljšava performanse u svakodnevnom životu.
Richard Haier, psiholog, ističe da je cilj istraživanja da pronađe karakteristike i mehanizme u mozgu koji čine da neki ljudi budu pametniji od drugih. Ono što se do sada zna o ovim mehanizmima je da mi možemo da manipulišemo znatnim povećanjem inteligencije koristeći neke hemikalije ili neka druga sredstva koja deluju stimulativno na mozak.
Ali mnogi istraživača pokazuju skepticizam i kritikuju literaturu namenjenu za povećanje radne memorije i inteligencije.
David Hambrick, vanredni profesor na Odseku za psihologiju na Michigan State University, upozorava da treba da budemo skeptični prema ovim studijama koje tvrde da je IQ moguće povećati kroz određen sistem treninga. Istina je da u ovom trenutku naučna zajednica u celini nije sigurna da li istinska inteligencija može uopšte biti povećana kroz obuku.On smatra da je ideja čitavog projekta zasnovana na pretpostavci da je IQ bodove moguće steći jednostavno i “jeftino”, a da je to zabluda.
On takođe kaže: “Možda mi zaista pronađemo način za povećanje inteligencije jednog dana, ali možda trening mozga nije pravi način da se približimo ovom problemu.”
Na internetu je, takođe, danas moguće pronaći brojne onlajn testove koji tvrde da će vam precizno izmeriti inteligenciju i mnogi sajtovi koji vam nude vežbe i igre za koje tvrde da povećavaju inteligenciju. Ako ste zaista ozbiljno zainteresovani možete naći psihologa koji će vam dati pouzdan IQ test da rešavate, te dobijete brojčanu vrednost svoje pameti izraženu u IQ bodovima (IQ skor). Ali….
Da li mislite da je bitno da znate svoj IQ?
Richard Haier kaže da se nikad nije potrudio da sazna svoj IQ, jer ne vidi, i kad bi ga saznao, šta bi mu to saznanje omogućilo. On smatra da bi bilo mnogo korisnije da sazna, u odnosu na njegove specifične životne ciljeve, koje to stvari zna ili treba da zna i uradi, i koje stvari ne zna ili ne može da uradi, a onda da počne da radi na tome da bi naučio neophodne stvari. Tako on radi, kaže, ide korak po korak, kakav god on bio. Sticanje znanja i veština postepeno se akumulira da biste stekli određen nivo majstorstva u stvarima koje su značajne za realizaciju vaših ambicija.
Pojam nekog neutralnog ili opšteg nivoa intelektualne sposobnosti ili potencijala nikad se ne poklapa sa jednim umom za vreme celog procesa sticanja znanja i veština u nekoj oblasti. To ne znači da ne možete da učinite ništa da biste bili bolji i napredovali, nego da možete da pokušavate, da uporno radite i da se trudite.On kaže da ne vidi nikakvu korist od poznavanja vlastitog IQ za postizanje nekog od svojih ciljeva.
“Čak i da znam svoj IQ ne bih sigurno dozvolio da me poznavanje njegove visine ograniči u pokušaju da nastojim da ostvarim nešto što želim. Nemojte verovati da će vam bilo kakav trening mozga pomoći na smislen način da sledite svoje ciljeve. Umesto toga pronađite nešto čim želite da ovladate i krenite naporno da radite da biste ostvarili svoje ambicije. Ko zna, možda baš na taj način povećate svoj IQ i postanete pametniji.?!”- smatra Richard Haier.
© Tatjana Petrov
Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava.
Istraživanja o inteligenciji napreduju iz godine u godinu tako da najnovija pokazuju da koeficijent može da poraste ili se spusti za čak 21 poen što znači da treba poslušati Richard Haier 🙂
Ja mislim da sve sto nije stetno, a moze biti korisno, nema razloga ne probati. Imam jedan predlog ovakvog treninga i nameravam da ga objavim, ali ga jos nisam proucila i, iskreno, ne znam kada cu naci vremena da se tim pozabavim.
Ali cela prica moze da pokrene bezbroj tema za diskusiju. Kazem, nisam proucila ovaj trening koji sam pronasla, pa ne znam sta to on tacno unapredjuje i da li bi to meni, recimo, pomoglo u mojoj profesiji i kolika bi korist od toga bila.
Podeljena su misljenja i oko testova inteligencije i toga koliko se, kroz ono sto oni mere, moze tumaciti necija sposobnost. Za uspeh je sasvim sigurno potrebno mnogo vise od visokog skora na testu inteligencije.Pisala sam o tome u nekoliko svojih clanaka.
Ali, ko je radoznao ili smatra da bi imao korist od ovakve vezbe, ne vidim razlog zasto ne bi pokusao.
Tatjana, u pravu ste, treninzi ne mogu da štete. Postoji još jedan, sasvim jeftin, a veoma učinkovit način da se poboljša upravo fluidna inteligencija – učenje stranog jezika. Pojam inteligencije je i sporan jer zavisi od mnogo faktora, od kojih neke otkrivamo slučajno. Tako, na primer, ljudi iz bilingvalnih područja po pravilu imaju veću fluidnu inteligenciju. Ne postoji neko strogo i potpuno objašnjenje ove pojave, osim da učenje jezika do nivoa tečnog govora tera onoga ko uči da menja i način mišljenja. Ne dozvoljavaju svi jezici isti način mišljenja. U tom smislu, za inteligenciju bi bilo korisnije učiti jezike koji imaju drugačiju sintaksičku strukturu od maternjeg. Pošto mi kod nas subjekat, predikat i objekat mogu da šetaju u rečenici, za nas je sasvim u redu da učimo i neki od “velikih” jezika, na primer, engleski – pošto je njegova rečenična struktura znatno stroža, ne dopušta izostavljanje subjekta itd. Japansi bi bio još veći zalogaj 🙂
Inače, učenje stranog jezika za sada je jedina potpuno neškodljiva metoda prevencije Alchajmerove bolesti i odlaganja nastupanja staračke demencije koja, kad je ozbiljna, može da liči na Alchajmerovu.
Hvala Vam na ovim informacijama, Ustvari, kada sam pročitala komentar setila sam se da sam o tome čitala, ali dok sam pisala članak nije mi uopšte palo na pamet. Lepo ste dopunili tekst.
Hvala!!! 🙂
Odličan tekst, hvala Tatjana! A Sonji hvala za info o alchajmeru… nisam to znao.
Znači, biramo jezik i, svi na učenje, dok ne smisle nešto efikasnije! 🙂