Kako organizovati dnevne aktivnosti?
Mnogi roditelji i nastavnici se žale na organizacione sposobnosti dece i mnoga deca priznaju da im organizacione sposobnosti stvaraju pobleme u školi. Iako je neorganizacija identifikovana kao krivac, roditeljima, nastavnicima i deci nije uvek najjasnije gde greše. Pregledanjem elemenata organizacionih sposobnosti biće lakše da se identifikuju i isprave greške. Dole je prikazano devet glavnih elemenata organizacionih sposobnosti i sugestije kako da deca dođu do poboljšanja u tom pogledu.
Stavljanje stvari na svoje mesto
♦ Ovaj koncept je osnovni u organizaciji, a toliko je jednostavan da i deca predškolskog uzrasta mogu da počnu da ga uvežbavaju. Stavljanje knjiga na posebno mesto na polici, slaganje svoje odeće i sortiranje, odvajaje neurađenog domaćeg od urađenog, ili stavljanje omiljenih CD-ova na posebno mesto…Na ovaj način deca poboljšavaju svoju osnovnu oraganizaciju i biće im lakše da pronađu stvari koje su im potrebne.
Vremensko planiranje
♦ Ubedite decu da izmere koliko im je vremena potrebno da se obuku, operu zube ili da stignu do autobuske stanice. To će im mnogo pomoći da se spreme za školu ili aktivnosti na vreme. Uočavanje koliko je prosečno vremena potrebno za spremanje testa ili za izradu zadataka iz matematike biće od velike koristi i pomoći će im da lakše i bolje planiraju. Postajući svesni vremena – oni će se lakše organizovati i izbeći žurbu i paniku u koju nekad ili često zapadaju.
Raspored
♦ Nakon što izračunaju koliko im je vremena potrebno za dnevne aktivnosti i učenje, mogu napraviti nedeljni raspored koji bi im pružio vizuelni pregled obaveza tokom nedelje. U njega mogu dodati i svoje lične aktivnosti, a zatim sve to izložiti na neko vidno mesto – na primer, iznad radnog stola, na vrata, i sl.
Sećanje
♦ Sveske sa beleškama su odličan podsetnik za decu sve dotle dok ne počnu da zaboravljaju da ih koriste. Deca vole da veruju da će zapamtiti svoje domaće zadatke ili neku aktivnost bez zapisivanja, ali to je često samo dobar izgovor za zaboravljanje da nešto urade ili da negde budu. Deca imaju neverovatno pamćenje za ono što im je važno, ali to pamćenje slabi kada njihove odgovornosti nisu na listi njihovih prioriteta (zadovoljstava). Roditelji koji sami prave svoje liste obaveza su odličan uzor deci koja takođe treba da nauče da vode evidenciju obaveza. Deca mogu i da razviju neki svoj poseban sistem za pamćenje, ali on mora da se pokaže efikasan ukoliko namaravaju da nastave da ga koriste.
Prioriteti
♦ Ako se obaveze počnu gonilati suviše, pa se ispostavi da je dete prezauzeto, treba preispitati aktivnosti i izdvojiti prioritete. Roditelji treba da pomognu deci da nauče da procene svoje aktivnosti i utvrde koje apsolutno moraju da budu urađene, a koje će moći da realizuju samo ukoliko im vreme dozvoli. Ovo pomaže da se izbalansira vreme između “posla” i “zabave”. Izrada domaćih zadataka pre gledanja televizijskog programa verovatno neće biti omiljeni izbor deteta, ali roditelji treba da mu pomogonu da shvati da je najefikasniji.
Eliminisanje
♦ U procesu biranja prioriteta roditelji i deca mogu ponekad da zaključe da od neke aktivnosti moraju u potpunosti da odustanu. Razgovorom roditelji treba da pomognu deci da shvate da za neku aktivnost jednostavno nema mesta u njihovom rasporedu, bez obzira što im se dopada. Ponekad će možda morati i da insistiraju na ovome. Treba poslušati dete, ali i istrajati ukoliko procenjuju da je izbor deteta štetan.
Revizija
♦ Proces revizije pomaže deci da shvate da njihove odluke nisu stalne i da mogu biti preinačene do određenog datuma. Izbor prioriteta i eliminaciju potrebno je ponavljati svakih nekoliko meseci ako raspored postane opet suviše gust i užurban. Deca mogu dodati aktivnosti koje su propustili ili da propuste aktivnosti koje su dodali ukoliko praksa pokaže da je takvo nešto u većem interesu za dete.
Uspostavljanje dobre navike
♦ Organizacija učenja i obavljanje svakodnevnih aktivnosti postaje mnogo manje frustrirajuće ukoliko se automatizuje i ako se razviju dobre navike. Raditi domaći zadatak pre zabave je, recimo, dobra navika. Kao što se mogu automatizovati dobre, isto tako mogu i loše navike – izbegavanje domaćih zadataka, boravak do kasno uveče, odugovlačenje…. Zato je veoma važno loše navike uočiti na vreme i izbegavati kako kasnije ne bi postale problem.
Fleksibilnost
♦ ” Navike su najbolje sluge, a najgori gospodari! ” Tačno je da dobre navike podstiču efikasnost, ali deca koja ih suviše kruto usvoje gube priliku za kreativnost, spontanost i zabavu. Treba učiti decu da prave izuzetke i da se prilagođavaju promenama – da nauče da učine svoj život što kvalitetnijim, a da pri tom ne unište organizaciju i efikasnost.