Nova studija ukazuje da se deca, koja uče i treniraju plivanje u mlađim godinama, razvijaju brže i pametnija su od ostale dece njihovog uzrasta. Deca koja se počnu baviti plivanjem veoma rano postižu brži razvoj od ostale dece i to u nekoliko oblasti, kao što su: kognitivni razvoj, fizički razvoj i razvoj jezika.
Do ovog zaključka došla je ekipa stručnjaka sa Griffith Instituta za pedagoška istraživanja. U istraživanju su intervjuisani roditelji 7000 dece iz Australije, SAD i Novog Zelanda u period od 3 godine. Ovo istraživanje je najobimnija studija o plivanju u ranim godinama na svetu.
Roditeljima je data sveobuhvatna lista ključnih etapa razvoja, a oni su trebali da identifikuju dostignuća svog deteta. Obzirom da postoji mogućnost subjektivne procene roditelja, naučnici su, takođe, proveli intenzivno testiranje grupe od 180 dece uzrasta od 3 do 5 godina.
Prema vodećem istraživaču prof. Robyn Jorgensen, deca koja se u ranim godinama bave plivanjem savladavaju različite veštine ranije od ostale dece. Mnoge od ovih veština su one koje su veoma važne i pomažu deci u formalnom obrazovanju tokom školovanja.
Bez obzira na socio-ekonomsku pozadinu, razlike među decom koja su se bavila plivanjem i onih koja nisu bile su značajne. Rezultati su pokazali da su dve više socio-ekonomske grupe pokazale bolje rezultate u testiranju od dve niže grupe, ali sve 4 grupe su imale bolje rezultate od populacije dece koja nisu plivala. Polnih razlika među decom nije bilo, ističu istraživači.
Kao što se i očekivalo, deca koja su se rano počela baviti plivanjem ostvarila su bolji fizički i motorni razvoj. Istraživači su bili iznenađeni otkrićem da ta deca, takođe, obavljaju znatno bolje vizuelno-motorne zadatke, kao što su, na primer: sečenje papira makazama, bojenje uz liniju, crtanje linija i pravljenje oblika. Ono što, međutim, najviše iznenađuje je da su deca, koja su se bavila plivanjem, pokazivala čak bolje rezultate u zadacima povezanim s matematikom i opštim oblastima pismenosti. Njihov usmeni izraz bio je, takođe, bolji (pod ovim se podrazumeva sposobnost da se govori i objasne stvari).
AUTOR TEKSTA: Tatjana Petrov, korišteni nalazi studije koja je zajednički projekat Griffith Univerziteta, Kids Alive Swim Program i Swim Australia.
Mozda bi se slicna studija mogla sprovesti i na starijim osobama i utvrditi kakve su njihove sposobnosti u slucaju aktivnog bavljenja rekreativnim plivanjem i nebavljenja istim. Odrediti ciljnu grupu dobi po kategorijama, minimalan period bavljenja plivanjem i sl, a onda sprovesti anketu. Imam utisak da bi i tu bilo pozitivnih efekata i razlika.
To bi verovatno bilo jako zanimljivo. Čudi me, ustvari, da ovakvih ispitivanja nema više.
Znači dobro plivaju i na suvom! 🙂
Da, baš tako. 🙂
Pingback: Ко то тамо утиче | Био-блог
Kako da stupim u kontakt sa autorom teksta ” tajne muzikalnosti”
Ja sam autor teksta.
Ustvari, mail koji sam Vam sinoć ispisala nije u funkciji. Možete mi se javiti na taculence1968@gmail.com .