Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor.
Inspirisana člankom iz magazina “Buka”, delim ovaj divan snimak koji se nalazio uz tekst “Kultura još nije umrla, a kad će, ne znamo”. Snimak dovodi u pitanje ukorenjenu pretpostavku da je bavljenje kulturom i umetnošću privilegija bogatih. Deca iz najsiromašnih četvrti Paragvaja, svirajući na recikliranim instrumentima, uz pomoć nekolicine entuzijasta, dokazuju da:
“Ko želi nađe način!”
[ad name=”Google Adsense-1″]
Sjajno! Ovo zaista dobro zvuči!
Sjajno! Svaka im čast!
U takvoj bedi, dirljivo, zar ne? A šta sve mi ovde ne pronalazimo kao izgovor.
Dirljivo…
Zaista izuzetno! Narocito kada se zna koliko kosta jedan dobar instrument i koliko kupovina istog moze da bude nedostizna. Svaka cast!
Meni je fascinantno kako to dobro zvuči, prosto da ne poveruješ.
Za sve u životu jeste potreban novac, to je činjenica, ali je isto tako potrebna volja, podrška i saradnja. Takođe je potrebna i lepa reč, pohvala i osobe koje nisu sujetne. Ako toga nema, džaba je izobilje novca.
Ko želi, može da pročita na mom blogu o kreativnoj radionici u našoj školi, gde se sa 2000 dinara radi čitave godine. Skoro svakog petka. Dakle, sve što sam rekla, iz iskustva je!