Znamo li da hvalimo?

Poznata nam je svima moć lepih reči i njihov uticaj na samopouzdanje i motivaciju? Ali znamo li najbolje da ih upotrebimo? Na koje osobine ili postupke bi ih trebalo usmeriti? Ovde je jedan snimak na kom je prikazano kakav je uticaj različiih vrsta pohvala na samopouzdanje i motivaciju i kakve veze pohvale mogu imati sa strahom od neuspeha.

Istraživači su dali deci (uzrasta 9 i 10 godina) da sastavljaju set slagalica. U početku su to bile veoma jednostavne slagalice za njihov uzrast, koje su sva deca, bez poteškoća, mogla da reše. I hvalili su ih za dobro rešen zadatak. Ali u jednoj grupi pohvale su bile usmerene na njihovu inteligenciju i sposobnost rešavanja problema.  U drugoj grupi hvalili su trud koji su deca uložila da bi došla do dobrog rešenja. Zatim su im dali set mnogo težih slagalica, koje su daleko prevazilazile njihov uzrast i koje su morali prilično da se namuče da bi ih rešili. Gledali su šta će se dešavati sa njihovim samopouzdanjem i motivacijom. Nakon određenog perioda bezuspešnih pokušaja, svakom detetu ponuđeno je da odustane i da se vrati na slaganje jednostavnijih, lakših slagalice. Šta se dešavalo?

Deca iz grupe, koja su hvaljena za trud prilikom uspešnog rešavanja prvog zadatka, najčešće nisu želela da odustanu i istrajavali su u pokušaju da ipak dođu do rešenja. Deca, kod koje su prvi put pohvale bile usmerene na njihovu inteligenciju i sposobnost, uglavnom su želela da odustanu i pređu na jednostavnije slagalice. Zašto se ovo dešava?

Neuspeh teško pada svima, ali može biti posebno težak onima koji su navikli na aplauze. Jedan uspeh ne podrazumeva sledeći. Da li ćemo uspeti da održimo nivo i ponavljamo ga i u budućnosti?  Prilično stresna situacija.

Deca, koja su hvaljena za trud bila su u prednosti. Trud je nešto što možemo da kontrolišemo, zavisi od nas, od naše volje. Dakle, oni su hvaljeni za način ponašanja koji su mogli da kontrolišu. Kada bi u nastavku eksperimenta odustali, razočarali bi, a to nisu želeli i istrajavali su. Osim toga, rešenje težeg problema i ulaganje još većeg truda, bila je nova šansa da potvrde svoj kvalitet i pozitivno mišljenje o njima, čak da ga još i poboljšaju. Da li će rešiti zadatak ili ne nije bilo u prvom planu. Njihov adut bio je pod njihovom kontrolom i to im je stvaralo sigurnost, optimizam, odnosno dobru motivaciju. Ukoliko bi na kraju još i rešili zadatak, dobijali su osećaj da ulažući trud mogu postajati i pametniji.

S druge strane, deca koja su hvaljena za inteligenciju i veliku sposobnost rešenja zadataka, našla su se u frustrirajućoj situaciji. Da li ćete biti sposobni da rešite zadatak ili  ne? Neizvesno. Jedino što realno možete u toj situaciji je da pokušavate. Ali istrajavanje u rešavanju, ukoliko ne bi dovelo do rešenja, ne bi ih sačuvalo od neuspeha. Osetili su da je zadatak pretežak, a njihov kvalitet doveden u pitanje. Po glavi im se mota misao: “Možda ipak nisam tako pametan kao što su mislili.” Na pragu neuspeha i pred razočarajem onih koji su u njih verovali, frustrirani, jedini izlaz vide u begu iz neprijatnih okolnosti, odnosno u vraćanju na  jednostavnije slagalice.

Čovek je biće kojim upravljaju fini mehanizmi. Bezbroj je faktora koji stoje iza svake naše misli i postupka. Uspeh je lep, ali i teret. Strah od neuspeha je frustrirajući. Ono što drugi misle o nama ima veliki uticaj na naše samopouzdanje. I zato, kada hvalite, usmerite pohvale najviše na one osobine i postupke koje je moguće kontrolisati. To ne znači da ostale osobine ne smete hvaliti, ali u svakom slučaju budite oprezni i ne stavljajte isključiv akcenat na te kvalitete.

© Tatjana Petrov
Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava. 

2 comments on “Znamo li da hvalimo?

Vaš komentar