Deca koja slažu “slagalice” između 24 i 46 meseci života razvijaju bolje prostorne vešitine, pokazuju studije istraživača sa univerziteta u Chicagu.
U studiji je učestvovalo pedeset troje dece i njihovih roditelja iz različitih socio-ekonomskih sredina. Oni su snimani u interakciji sa decom tokom svakodnevnih aktivnosti kod kuće 90 minuta i praćene su njihove reakcije. To je ponavljano svaka 4 meseca . Od roditelja je traženo da komuniciraju sa decom kao obično.
Primećeno je da se polovina dece igrala “slagalicama” bar jednom tokom 90 minuta, ali roditelji iz viših socio-ekonomskih sredina su težili da uključe decu u ovu igru češće. I devojčice i dečaci su ih slagali podjednako često, ali dečaci su pokazivali bolje prostorne sposobnosti, a roditelji dečaka su češće koristili “prostorni” jezik (reči i izraze vezane za prostor) i bili više angažovani tokom igre od roditelja devojčica. Istraživači su našli da su deca koja su se igrala “slagalicama” između 24 i 46 mesci starosti, bez obzira kog pola bili, imali kasnije bolje prostorne sposobnosti (u petoj godini – 54 meseca starosti).
„Deca koja su slagala “slagalice” pokazivala su bolje rezultate, od onih koja nisu, na zadacima koji su procenjivali njihove sposobnosti da rotiraju i transliraju oblike”, kaže psiholog Susan Levine, vodeći stručnjak za razvoj matematike kod male dece.
Sposobnost za mentalnu transformaciju oblika je važna predispozicija za mnoga zanimanja vezana za nauku, tehniku, inženjering i matematiku. Aktivnost kao što je rano slaganje “slagalica” može da postavi temelj za razvoj ovakvih sposobnosti, studija je otkrila. Ovo može pomoći deci i roditeljima da razvijaju ove veštine što im kasnije može biti od pomoći u školi ili prilikom odabira budućeg zanimanja.
“Sada se vrši dalje, detaljnije ispitivanje da bi se utvrdilo da li su “slagalice” i jezik, koji deca obično čuju o prostornim konceptima tokom igranja njima, vezani za razvijanje prostornih veština. Ispituje se, takođe, zašto su roditelji birali jednostavnije “slagalice” za devojčice i zašto su im se obraćali drugačije, koristiteći manje jezičkih izraza vezanih za prostor? Pretpostavlja se da razlog ovakvom pristupu roditelja može biti povezan sa stereotipnim verovanjem da muškarci imaju bolje prostorne sposobnosti. Trenutno vršimo laboratorijska ispitivanja u kojima se od roditelja traži da slažu “slagalice” sa njihovim predškolskim sinovima i kćerima, ali ovaj put su dodeljene “slagalice” iste težine svim učesnicima. Cilj je da se ispita da li će se ovaj put nešto promeniti i da li će roditelji ovaj put snabdevati dečake i devojčice istim rečima i uputstvima kada je teškoća igračke ista.”- kaže Susan Levin.
[ad name=”HTML”]
AUTOR TEKSTA: Tatjana Petrov