Problemi nadarene dece

Nije uvek lako biti nadaren!

Većina će za nadarenu decu misliti da su sretni, budući da su blagosloveni sposobnostima iznad proseka i neće moći da shvate zašto bi se uopšte pravio problem oko toga kako da se obrazuju i vaspitavaju. Zašto bi države ulagale novac da naprave neke posebne škole i programe  za njih? Zašto bi oni imali više, kad će ionako raditi bolje i bez nekog naročitog tretmana?

Treba pokušati razmišljati o ovome iz perspektive nadarenog deteta.
On ili ona ima intelekt koji je razvojno daleko napredniji od njihove društvene i emotivne potrebe. U vršnjačkoj grupi im zbog toga može biti vrlo teško. Rad u učionici može im biti mukotrpno spor i dosadan, ali oni se ipak moraju pokoravati da ne bi bili viđeni kao arogantni. Ukoliko nastavnik ne shvata kako nadareno dete misli i funkcioniše, dosada ubrzo pobeđuje, a dete pribegava često lošem ponašanju za koje biva kažnjavano. Dakle, maltretiranje nije neuobičajeno. Nije ni čudo da mu onda svet, s vremena na vreme,  izgleda veoma zbunjujuće.

Osim toga, napredno razmišljanje često čini darovitu decu svesnim informacija koje emotivno još uvek nisu spremni da prime, niti da se suoče sa pojedinim pitanjima, posebno moralnim i etičkim. Oni imaju tendenciju da sve u životu iskuse sa velikim intenzitetom, što ih čini emotivno složenim i veoma osetljivim na nedoumice koje im se javljaju tokom odrastanja. Ne postoje razvojne norme za darovitu decu i poređenja sa drugom decom istog uzrasta su besmislena. Oni imaju više naprednih interesa i često su akademski daleko ispred svojih vršnjaka. U većini slučajeva, što je dete nadarenije to je njegov razvoj neujednačeniji i potencijalno ugroženiji. S ovim, različito izlaze na kraj različita deca – jedni pribegavaju aroganciji, drugi, koji manje osećaju tu različitost od drugih, pokušavaju što više da se uklope, da ne odudaraju, ali na taj način suzbijaju svoj potencijal, a treći, hvatajući ono što drugi ne mogu da vide, doživljavaju frustraciju i dosadu te pribegavaju neprikladnom ponašanju.

U svim ovim slučajevima postoje izazovi za roditelje, nastavnike i dete i ne može se očekivati  da se sami izbore sa njima.

Da bismo razumeli nadarenu decu, neophodno je da shvatimo da ona, iako imaju potrebe kao sva ostala deca, ipak su veoma različita. Ako smatramo da je jedina razlika između njih i njihovih vršnjaka u intelektualnoj sposobnosti, veoma ćemo pogrešiti. Njihova intelektualna superiornost utiče na skoro sve aspekte njihovog života.

Mikroskopska analogija može biti koristan način za razumevanje visoke inteligencije. Ako kažemo da svi ljudi gledaju svet kroz objektiv, onda, u zavisnosti od toga kakav je objektiv, vidimo različito – neko će videti jasno, neko iskrivljeno, neko uvećano… Praveći ovakva poređenja možemo reći da nadarene osobe gledaju svet kroz mikroskop, a visoko nadarene kroz najmoderniji i najmoćniji. Oni obične stvari vide na drugačiji način i veoma često vide ono što drugi ne mogu da vide.

(pri pisanju teksta korišteni resursi:NAGC-The National Association for Gifted Children UK)

© Tatjana Petrov

Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava. 

Vaš komentar