Pareto princip

Pareto princip

Obaveze i zadaci s kojima se svakodnevno suočavamo često mogu biti mnogobrojni i prezahtevni i lako se možemo upetljati ne znajući odakle uopšte početi. Pareto princip, ukoliko se pravilno primenjuje, može biti moćan alat i pomoć pri rešavanju ovakvih problema.

U kasnim 1800-im italijanski matematičar i ekonomista Vilfredo Pareto, proučavajući raspodelu bogastva u evropskim zemljama, otkrio je zanimljivu, predvidljivu, teško objašnjivu, ali matematički preciznu pravilnost. Uočio je da oko 80% bogatstva u evropskim zemljama kontroliše oko 20% posto stanovništva. Ta relacija je postala poznata kao “Pareto princip”, “Paretov zakon, “Princip 80/20”, “Zakon najmanjeg napora” ili “Princip neravnoteže”.

Suštinski pravilo nam saopštava da manji deo uzroka, unosa ili napora…, dovodi do najvećeg dela posledica ili rezultata.

Ono što njegovo pravilo čini posebno važnnim je to što je otkrio da je u pitanju opšti prirodni, vrlo uočljiv fenomen, koji upravlja mnogim scenarijima u životu. Postoji lepota i elegancija koju život iznova i iznova ponavlja. Pareto je utvrdio da je ovo jedan od takvih sudbinskih principa, koji oslikava ljudsku prirodu, te često pokazuje kako svet funkcioniše, te da se može široko primeniti.
Da bismo bolje upravljali vremenom i energijom kojom raspolažemo (i novcem, naravno), treba da utvrdimo koje su to aktivnosti na koje trošimo najviše vremena, a zatim utvrdimo koje nam aktivnosti donose nabolje rezultate, te napravimo strategiju i usmerimo se na unapređenje onih od kojih imamo najveću dobit, a svedemo na minimum one koje nam rasipaju energiju. Ovaj odnos je otprilike 80% prema 20%. , ali omer nije kruto fiksiran i varira oko ovih vrednosti, te one služe samo kao gruba orjentacija (može da bude 65/35, 70/30…). Pogrešno bi bilo tumačiti da nam Pareto saopštava kako bismo od onih 80% trebali potpuno odustati, on nam samo daje smernice gde bismo trebali postaviti težište.
Ovde su navedeni neki primeri koji oslikavaju Paretovo pravilo da 80% rezultata dolazi od 20% uzroka

  • 80% vremena nosimo 20% odeće
  • 80% učešća i komunikacije u nastavi dolazi od 20% učenika
  • 80% kompjutera će biti izgrađeno od 20% proizvođača
  • 80% slušane muzike biće kreirano od 20% umetnika
  • 80% cene proizvoda dolazi od 20% njegovih delova
  • 80% naših stavova potiče od 20% naših uverenja …

Neke od ovih izjava mogu vam se učiniti očigledno netačne. Takođe, možete se zapitati kako bi se postojanje jednog ovakvog pravila uopšte moglo objasniti. Jedan od mogućih odgovora je da se 20% ljudi, prirode, proizvoda i sistema ističe u odnosu na ostatak. Ali sve su ovo samo pretpostavke i zaključci doneseni bez pravog ispitivanja. Pravi odgovor ne postoji. Da bi se ovo objasnilo verovatno će potrajati mnogo godina istraživanja i biće napisano puno doktorskih disertacija, a rezultati verovatno neće dati puno bolje objašnjenje.
Paretov princip nije dobio posebnu podršku tokom njegovog života, a i danas se o njemu dosta polemiše – neki ga precenjuju, a neki potpuno osporavaju. Međutim, on je našao primenu u ekonomiji i marketingu gde se studiozno primenjuje uz izradu posebno pravljenih dijagrama.


U svakom slučaju, verovali u njega ili ne, ne bi bilo loše da ubuduće, kada pristupamo rešavanju zadataka, imamo na umu, bar kao podsetnik, činjenicu o postojanju jednog ovakvog pravila i zapitamo se gde bi bilo najracionalnije uložiti vreme i energiju da bismo dobili 80% željenih rezultata. Ukoliko češće razmišljamo na način primenjujući ovu logiku, možda se uverimo u njenu veću istinitost nego što nam se u prvom trenutku možda činilo.

© Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike obeležene imenom bloga su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je reprodukovanje, distribucija i objavljivanje u bilo kom obliku bez moje pismene dozvole. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava.

Vaš komentar