Pogrešno je verovanje da je kreativnost dar darovan samo sretnim pojedincima. To je veština koja se može vežbati i razvijati kao svaka druga. Naročito deca pokazuju tendenciju ka kreativnosti i mašti. Mlađa deca su po svojoj prirodi kreativna – ona ispituju svet oko sebe, eksperimentišu sa svim oko sebe i često dolaze do zaključaka ili kombinacija koje su neobične odraslima.
Međutim, negativno okruženje, loš obrazovni sistem (vrtići, škole…) u kom se favorizuje konformističko mišljenje (misliti kao drugi, jer je to već isprobano i poznato, a kreativno je novo i nesigurno) mogu pokvariti prirodnu sposobnost dece.
Roditelji su prvi učitalji svoje dece, a oni u poslednje vreme sve više shvataju koliko je važno razviti kreativnost i maštu dece.
[ad name=”Google Adsense-1″]
Kako podsticati kreativnost?
Za razvoj kreativnosti treba dati deci puno
vremena za igru s materijalima i idejama,
treba im dopustiti istraživanja koja idu
izvan okvira koje odrasli smatraju važnima.
• Dečje ideje ne smeju se ismejavati.
• Kreativnost se ne sme zahtevati – ona se
javlja spontano.
Odrasle osobe – učitelji i roditelji – mogu podsticati kreativnost
Postavljanjem pitanja i podsticanjem da deca sama postavljaju što više pitanja:
Ko, kada, gde, kako, zašto, na koliko načina možeš…, šta bi bilo kada bi…, imaš li drugu ideju, uporedi – šta je bolje, lepše…
Kako to još možeš napraviti?
Šta te još podseća na to?
Po čemu je nešto slično,a po čemu je različito?
Šta misliš da će se dogoditi ako…?
Na šta te to podseća?
Opiši kako to izgleda (kakvo je na dodir, kako zvuči…)? itd.
S decom možemo igrati i igre da bismo podsticali kreativnost:
• Igre originalnih odgovora – Šta je sve crveno? – uobičajeni odgovori
donose 1 bod (jabuka, srce, paradajz…), neuobičajeni 2 ili više (Mars, kapa
patuljka…)
• Igre rečima – povezivanje, asocijacije, premetanje i dr. (povezivanjem reči sklopiti rečenicu;asocijacije – između više reči koje su međusobno nepovezane pronaći jednu koja je sa svakom od njih u vezi; premetanjem slova sklopiti što više smislenih reči)
• Nastavljanje priča (Roditelj započinje priču, a deca sama smišljajuju nastavak i kraj)
• Pronalaženje veza – npr. Šta je zajedničko određenim stvarima ili pojmovima? (mravu i lokomotivi, knjizi i TV-u, leptiru i peru…)
• Različite upotrebe – Za šta sve može poslužiti olovka, šerpa, spajalica, tegla….?
• Dovršavanje jednostavnih crteža na što više načina i na što zanimljiviji način
• Smišljanje i dodavanje različitih pokreta tokom igre i plesa
• Šta bi bilo kad bi (npr. ljudi mogli leteti,hodati po vodi, čitati tuđe misli, kada bi mogao postati nevidljiv…)
• Igre konstrukcije i oblikovanja (kockama, raznim elementima, glinom, plastelinom i dr.)
• Problemske, zagonetne priče i dr.