Dvadesetogodišnjaci – mlado doba i narastajuća zrelost

Od dvadesetogodišnjaka se, obično, očekuje da donose neke vrlo važne životne odluke, kao što su one o obrazovanju i budućoj karijeri, ali mnogi roditelji brinu da njihovi potomci još uvek nisu pronašli svoj put. To očekivanje proizilazi iz verovanja  da je mozak potpuno razvijen na kraju puberteta i da su zato dvadesetogodišnjaci spremni za ovakve izazove. Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da se mozak, zapravo, još uvek razvija i u toku treće decenije, odbacujući neiskorištene veze, a jačajući one koje su ostale. Biolozi, psiholozi i sociolozi sve više vide godine od 18. do 25. kao posebnu fazu ljudskog razvoja, koja zavređuje mnogo više proučavanja. Oni sugerišu da su ljudi bolje opremljeni da velike životne odluke donose u svojim kasnim dvadesetim nego ranije. 

Dr. Jay Giedd sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, radila je studiju posvećenu ovom problemu u kojoj je učestvovalo oko 1000 mladih ljudi. Ova studija dala je mnoge nove uvide i  pokazala da dvadesete godine još uvek nisu optimalne za donošenje nekih važnih životnih odluka i da je njihovo odlaganje i biološki opravdano. Mladi dvadesetogodišnjaci još uvek otkrivaju sebe.  Raskorak između adolescencije i pune zrelosti postaje sve veći i sve više mladih dobrovoljno ili iz ekonomskih razloga produžava svoje školovanje i odlaže tradicionalne odgovornosti odraslih. Ovo doba nazvano je   “nastajuća zrelost” i obuhvata period od, otprilike 18. do 29.  godine, a  psiholozi, sociolozi i neurolozi ga vide kao zasebnu životnu fazu. “Ustvari je potpuno normalno da dvadesetogodišnjaci nisu sigurni šta žele od života, da su nestabilni i menjaju odluke vezano za to, to je pravilo.”- kaže Jeffrey J. Arnett, profesor psihologije na Clark University, koji je 2000. godine i skovao termin za ovaj period – nastajuća zrelost”.

(1960.-ih je prosečna starost prvog braka za žene bila 20 godina (u SAD), a za muškarce 22, a danas je 26 za žene i 28 za muškarce.)

 Fizički, telo je u ovom period na vrhuncu, ali se javljaju mnogi psihički, emotivni i socijalni problemi koji su karakteristični baš za ovu fazu ili koji mogu biti predznak nekih kasnijih problema.

Za mlade ovo može biti stresno vreme. Ima dosta usamljenosti i kriza romantičnih odnosa. Visok nivo nervoze, depresija, saobraćajne nesreće i alkohol su na vrhuncu od 18. do 25. godine. Statistike pokazuju da se oko 28.godine ovaj trend zaustavlja.  Neke teške mentalne bolesti takođe postaju očigledne u starosti između 15. i 25. godina starosti. Stopa depresije, anksioznosti i drugih mentalnih zdravstvenih problema veća je kod tinejdžera i dvadesetogodišnjaka nego u bilo kojoj deceniji osim 80-ih. Roditelji, koji sumnjaju da bi njihova deca mogla imati mentalnih zdravstvenih problema, treba da potraže mišljenje stručnjaka, mada je i za stručnjake komplikovano napraviti razliku – šta je mentalno zdravstveni, a šta razvojni problem. Mozak adolescenta i dvadesetogodišnjaka je posebno izložen traumama – zlostavljanju, alkoholu i drogama. Skeniranje mozga je pokazalo da prekomerno konzumiranje alkohola (20 pića i više mesečno) dovodi kod mladih ljudi do smanjenja kognitivne funkcije, memorije i pažnje  Nedavno istraživanje Clark University koje je uključilo oko 1000 ispitanika, mladih, utvrdilo je da je 72% njih reklo da im je ovaj period bio stresan, a 33% je reklo da su imali česte depresije. Ipak 89% je reklo da su optimisti i da veruje da će dobiti u životu ono što žele. . Neki dvadesetogodišnjaci u ovom period postavljaju temelj za kasnije fizičke zdravstvene probleme. Oko ¾ mladih odraslih, koji imaju prekomernu težinu, razvija rizik od kasnije gojaznosti i 25% prema pušenju.

Prednji deo mozga, koji se zove prefrontalni kortekst, jedan je od poslednjih regiona mozga koji sazreva. To je područje odgovorno za planiranje, postavljanje prioriteta i kontrolu impulsa. Do kraja dvadesetih postoji bolja komunikacija između delova mozga koji obrađuju emocije i društvene informacije, kao na primer – šta ljudi misle o nama – i delova koji su važni za planiranje unapred i balansiranje rizika i nagrade. Istraživači tek proučavaju kako različita iskustva u adolescenciji utiču na razvoj mozga u periodu “nastajuće zrelosti”. Ali, činjenica da mozak ostaje nedovršen tokom ranog odraslog doba “je najbolja stvar koja se ikada desila ljudima, jer omogućava da se prilagodimo promenama okruženja”- kažu stručnjaci.”Možemo da shvatimo kakav je svet u kom živimo i šta nam je potrebno da bismo bili dobri”.

Iako većina “mladih odraslih” smatra da je uzbudljivo biti u ovom period, neki su zbunjeni i pitaju se – ko su i šta bi želeli da rade. Ipak, mnogi od njihovih problema budu rešeni do kraja dvadesetih godina uspešno – većina nađe posao, stabilnu emotivnu vezu, veće samopouzdanje i zadovoljstvo životom – pokazuju studije. Većina, takođe, stekne finansijsku nezavisnost.  Istraživanje Clark University  je pokazalo da oko 28% mladih u period od 18. do 21. godine dobija redovnu pomoć od svojih roditelja za troškove života, a da se ova stopa smanjuje na 6% između 26. i 29. godine.

A u međuvremenu se treba opustiti i ne paničiti, kažu stručnjaci,  jer je potpuno normalno da dvadesetogodišnjak ili čak dvadesetšestogodišnjak nije siguran šta bi tačno želeo  u životu da radi. Taj problem, naprotiv, skoro niko više nema u 40. ili 50. godini života. Svi ga na kraju reše.

Evo nekih pitanja  i odgovora koja su se nalazila u anketi  Clark University nedavno provedenoj u okviru istraživanja, u kojoj je učestvovalo oko 1000 mladih.

OVAJ PERIOD MOG ŽIVOTA JE ZABAVAN I UZBUDLJIV

SLAŽEM SE  86%                                      NE SLAŽEM SE  15%

TO JE STRESAN PERIOD MOG ŽIVOTA

SLAŽEM SE  72%                                      NE SLAŽEM SE  27%

ČESTO OSEĆAM DEPRESIJE

SLAŽEM SE  33%                                      NE SLAŽEM SE  67%

KAD BIH MOGAO DA BIRAM NIKAD NE BIH POSTAO PUNOLETAN/PUNOLETNA

SLAŽEM SE  34%                                     NE SLAŽEM SE  66%

MISLIM DA ĆE ZRELOST BITI PRIJATNIJA OD SADAŠNJEG ŽIVOTA

SLAŽEM SE    58%                                  NE  SLAŽEM SE  40%

UVEREN/UVERENA SAM DA ĆU NA KRAJU DOBITI OD ŽIVOTA ONO ŠTO ŽELIM

SLAŽEM SE  89%                                    NE SLAŽEM SE   10%

© Tatjana Petrov, korišteni rezultati istraživanja Clark Univerziteta
© Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike obeležene imenom bloga i mojim imenom su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava.

3 comments on “Dvadesetogodišnjaci – mlado doba i narastajuća zrelost

  1. Sjajan tekst. Citajuci ga, shvatam da neka moja razmisljanja, stavovi, odluke, neodlucnosti…u razlicitim fazama zivota, nakon ovog teksta, imaju i te kako logicno objasnjenje.

  2. Da, nekad, kad neke stvari saznam, deluju mi toliko logično da pomislim – pa naravno, zar sam i mogla misliti drugačije. Ali činjenica je da, dok mi neko konkretno negde ne napiše ili objasni, zbunjuju me.

Vaš komentar