Tag Archives: test razmišljanja

Tipovi razmišljanja

“Pogledajte sliku iznad teksta. Nemojte čitati dalje pre nego što bar 15 sekundi ne promatrate sliku!!!

Na koju stranu se plesačica okreće? U smeru kazaljke na satu ili obrnuto?

Ako se plesačica okreće u smeru kazaljke na satu tada više koristite desnu stranu mozga (osećajno-kreativnu), a ako se okreće u smeru obrnutom od kretanja kazaljke na satu tada vam je dominantna leva strana (racionalno-analitička).

Kod senzibilnih osoba, umetnika i osoba koje rade na sebi verovatnije je da je aktivnija desna strana (okretanje plesačice u smeru kazaljke na satu).

Koncentracijom je moguće svesno uticati na smer okretanja plesačice, odnosno na percepciju smera okretanja, što znači da se strane mozga “isključuju i uključuju”, odnosno izmenjuje se dominacija, uz zanimljiv “oset” koji se pritom zbiva. Isprobajte!”

Nisam sklona da poverujem da ovako jednostavan test zaista može da pruži ovakvu vrstu informacije, ali šta god on predstavljao i dokazivao mene je fasciniralo i podstaklo na pisanje ovog posta, pošto sam već dosta čitala o funkcijama leve i desne hemisfere mozga, pa mi se čini da ponešto i znam.

Poznata je podela mozga na dve hemisfere koje imaju različite funkcije. Ali znamo li koliko je uopšte tačna ideja da je desna hemisfera isključivo zadužena i zaslužna za kreativnost? Ovakav koncept je izuzetno privlačan i popularan, mada, ustvari, može biti pogrešno uprošćen. Mnogi pisci i neuronaučnici zastupaju mišljenje da mi kada razmišljamo koristimo, zapravo, udružene obe strane mozga.

Većina naučnika je očekivala da će, nakon dve decenije istraživanja, nauka doći do zaključka da su dve hemisfere međusobno vrlo malo različite. Umesto toga zaključeno je da je „podela uma duboka“, sa dubokim korenima u evoluciji, embrionalnom razvoju i društvu. Međutim, iako duboka, nije tako pojednostavljena kao što se često prezentuje.

Daniel Pink u svojoj knjizi „Potpuno novi um: Zašto će desna strana mozga vladati u budućnosti“ opisuje dve vrste razmišljanja. Jedno je „L-upravljačko razmišljanje” i karakteristično je za levu stranu mozga. Ova vrsta razmišljanja je sekvencijalna, doslovna i analitička. Drugi tip razmišljanja  je „R-upravljačko razmišljanje“i karakteristično je za desnu stranu mozga. Ono je simultano, metaforičko, estetsko i kontekstualno.  Pink beleži da su oba tipa neophodna za izgradnju produktivnog života i društva.

Danas je fokus više pomeren ka činjenicama, logici, kompjuterima, programiranju, brojevima…., ljudi koriste pretežno levu hemisferu i došlo je do devalvacije“ R-upravljačkog razmišljanja“ koje bledi, a veštine, koje proizilaze iz emocionalne osetljivosti, empatije, brige, svesti o međuljudskim odnosima i kreativnosti urušavaju se.

Zbog toga se zadnjih godina pojavljuju mnoge knjige koje podučavaju o “desnoj strani razmišljanja”. Neke od njih možda mogu da pomognu, a neke možda ne. Betty Edwards je proglašena za stručnjaka u podučavanju u ovoj oblasti. Njen značaj je u tome što je skrenula pažnju ljudima na to kako da malo pomere zupčanike u svom mozgu i provedu malo više vremena u svojoj desnoj hemisferi. Postoje firme, velike korporacije, koje šalju svoje rukovodioce na kurs kod Betty Edwards, da bi ih naučila da prave bolju viziju, veću kreativniju sliku – što je karakteristika desne strane mozga.

Međutim, da bi osoba bila uravnotežena potrebno je da integriše i uravnoteži oba načina razmišljanja. Ukoliko neko, opet, koristi suviše desnu hemisferu mozga postaje haotičan i nedostaje mu logika. Leva hemisfera je izuzetno važna i neophodno je uskladiti je sa desnom da bi osoba dobro funkcionisala. Ovaj integrišući faktor, spona između “levog” i “desnog” je svesnost  koju treba razvijati i na čijem podizanju  treba raditi. Tehnika koja je prastara i, verovatno, neprevaziđena u vežbanju svesnosti je meditacija. Meditacijom se sabira pažnja i usmerava na sadašnji trenutak, bez emocionalne nestabilnosti ili reaktivnosti. Ispitivanja su pokazala da osobe koje upražnjavaju meditaciju imaju bolje raspoloženje, bolju radnu memoriju, brže rešavaju teške kognitivne probleme i bolje kontrolišu emocije.

[ad name=”Google Adsense-1″]

A što se tiče “plesačice” s početka posta, u početku mi je bilo prosto neverovatno da se uopšte može okretati u bilo kom drugom smeru osim u smeru kazaljke na satu, kako sam je ja videla. Moj suprug  je potvrdio to takođe. Ali naš sin je rekao da se vrti malo u jednom, malo u drugom smeru. Nakon dugog gledanja i pokušaja, uspelo je i meni, ali uz pomoć malog trika – ako malo nakrivite glavu na jednu stranu, uspeva. Neverovatno!!!