Kako se tehnologija sve više razvija, humanoidni roboti će, verovatno, igrati sve veću ulogu u našim životima. Oni će čuvati, zabavljati i podučavati decu, brinuti za starije osobe, biti kancelarijski radnici… Deca će odrastati s tim androidima, tako da se nameće veoma logično pitanje: Kakav odnos ćemo izgraditi s robotima? Da li ćemo ih tretirati kao alate koje koristimo i odlažemo po potrebi ili ćemo ih doživljavati kao nešto više od toga?
Da bi saznali odgovor na ovo pitanje, istraživači sa Univerziteta u Washingtonu proveli su eksperiment u kom je praćena interakcija skoro 90 dece u dobi od 9, 12 ili 15 godina i jednog, 0,9 metara visokog, humanoidnog robota, zvanog „Robovie“, razvijenog od strane “Advanced Telecommunications Research Institute” u Japanu. U eksperimentu dva tehničara kontrolišu „Robovie“ iz udaljene prostorije, stvarajući kod dece iluziju da je robot samostalan. U petnaestominutnom eksperimentu interakcija između dece i robota imala je nekoliko faza tokom kojih je „Robovie“ ispoljavao naizgled ljudske karakteristike i ponašanje: upoznavao se s decom, pokazivao im akvarijum, učio ih o okeanu i igrao s njima “I Spy“. U završnici eksperimenta jedan od istraživača prekida igru i saopštava „Robovie“ da više nije potreban i da mora ići u ormar. „Robovie“ protestuje, kaže da se plaši da bude zatvoren u ormaru, ali istraživači ga svejedno ipak ostavljaju tamo.
Odmah nakon eksperimenta naučnici su intervjuisali svako dete. Ispostavilo se da je većina njih doživela „Robovie“ kao osobu. 79% ispitanika smatralo je da je inteligentan, 60% je verovalo da ima osećanja, 84% dece izjavilo je da bi želeli provesti vreme sa „Robovie“ kada su usamljeni, a 77% želelo ja da on bude njihov prijatelj.
O robotima inače razmišljamo kao o kalkulatorima, ne pripisujući im ljudske osobine. Ovo istraživanje, međutim, pruža lep primer kako, darujući robotima emocije, možemo navesti decu da ih tretiraju kao prijatelje i razmotraju njihovu moralnu poziciju. Zanimljivo je, mada rekla bih i očekivano, da je manji broj petnaestogodišnjaka doživeo robote kao osobe, nego što je to slučaj sa devetogodišnjacima i dvanaestogodišnjacima u eksperimentu. Što ste stariji manje ste spremni da prihvatite bajkovitu sliku robota. Međutim, iako su petnaestogodišnjaci mnogo manje videli robota kao ličnost, više od polovine izjasnilo se da bi im prijalo njihovo društvo. U svakom slučaju, naučnici misle da ovi rezultati pružaju značajne smernice za projektovanje budućih robota. 
Humanoidni roboti će iz temelja izmeniti ljudski svet, verovatno, na način koji trenutno ne možemo ni zamisliti. Iako nam se to čini kao čista naučna fantastika, ova fantazija možda neće biti tako nategnuta kao što mislimo, zahvaljujući ogromnom poboljšanju veštačke inteligencije, senzora i robotike. Već postoje mnogi zanimljivi primeri u svetu gde se roboti koriste kao deo radne snage. U budućnosti sve veći broj poslova, koje trenutno obavljaju ljudi, biće automatizovano i zamenjeno robotima. Oni bi, takođe, mogli biti mehanička radna snaga u svakom domu, koja će čistiti, kuvati obroke, voditi brigu o deci i još mnogo toga. Nije isključeno da će ljudi početi da tretiraju ove mehaničke pomoćnike u kući ili kolege na poslu kao nešto više od mašina. Ipak, sve to ne znači da smo u potpunosti spremni da verujemo svojim robotima radnicima, koji će, verovatno, uvek biti pod nadzorom ljudi. Još manje je verovatno da ćemo, uz sav napredak tehnologije i sofisticiranost robota u dalekoj budućnosti, biti ozbiljno spremni da društvo pravih, ljudskih prijatelja, zamenimo njihovim.
© Tatjana Petrov 2014. Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike obeležene imenom bloga su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je reprodukovanje, distribucija i objavljivanje u bilo kom obliku. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava.