Pristup nadarenim učenicima u Srbiji

Svako ozbiljno društvo, koje ima nameru da prati savremene društvene, ekonomske, političke i kulturne tokove, nastoji da svoje potencijale stavi u funkciju najboljih i svoje obrazovane, darovite i kreativne pojedince uvažava kao dragocen nacionalni resurs. Za stvaranje ambijenta, koji pogoduje ovakvim ciljevima, neophodan je pažljivo osmišljen i organizovan obrazovni sistem koji omogućava blagovremeno prepoznavanje, identifikovanje i pružanje maksimalno pogodnih uslova za razvoj stvaralačkih snaga najboljih pojedinaca. Nadareni učenici imaju potencijal da postanu predvodnici i lideri i da pokreću i ubrzavaju razvoj društva u različitim oblastima. Ulaganje u njih predstavlja najbolje ulaganje sa stanovišta opšteg društvenog napretka zemlje i doprinosi razvoju sistema vrednosti koji ukazuje na značaj visokih sposobnosti, vrednosti učenja, posvećenosti i rada.

Kako se Srbija nosi sa ovim izazovom? Postoji li strategija vlade i odgovarajućih nadležnih ministarstava vezano za identifikaciju, obrazovanje, praćenje i podršku obezbeđivanjem uslova za razvoj maksimalnih potencijala najboljih? Kakvi su stavovi edukatora  (nastavnika/učitelja), prema obrazovanju nadarenih učenika? Poseduju li nastavnici i učitelji neophodne veštine i znanja za identifikaciju i rad sa njima?

Ovo su samo neka od pitanja nedavno provedene ankete čiji su autori Vesna Baržut (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) i Jelena Blanuša (Centar za aktivno društvo, Kikinda). Obzirom da sam svojim učešćem u anketi, odgovarajući na pitanja, dala skroman doprinos istraživanju, deo rezultata mi je dostavljen, u vidu tabele i završnog zaključka, pa ih predstavljam ovde u sažetoj verziji u želji da ih učinim dostupnim što većem broju zainteresovanih.

Kao neko ko se godinama bavi obrazovanjem dece i mladih, imala sam i imam priliku da se sretnem i ispratim razvojni put mnogih nadarenih učenika iz oblasti svoje stručnosti. Osim toga, moj stariji sin već četvrtu godinu pohađa odeljenje za talente (matematika, fizika i informatika), a pre uključivanja u ova odeljenja prošao je kroz sistem redovnog osnovnog obrazovanja (sve do 7. razreda), te sam više nego upoznata sa svi problemima s kojima se ambiciozni, vredni i talentovani mladi ljudi i deca u Srbiji sreću. Obzirom na vlastita iskustva, kao profesor i kao roditelj, mogu da konstatujem da su za mene ovi rezultati (brojke, procenti i zaključci) potpuno očekivani.

Samoprocena znanja i potreba stručnjaka za rad sa darovitim učenicima

Da f (%)Ne f (%)
Da li se bavite temom inkluzije?34 (89,5%)4 (10,5 %)
Da li smatrate da je potrebno dodatno razviti sisteme školovanja darovite dece?38 (10%)0 (%)
Da li smatrate da imate dovoljno znanja za rad sa darovitim učenicima?18 (47,7 %)20 (52,6 %)
Da li ste dosad pohađali neku obuku za rad sa darovitim učenicim?6 (15,8%)32 (84,2 %)
Da li vam je potrebna dodatna edukacija za rad sa posebno darovitim učenicima?35 (92,1%)3 (7,9%)

Rezultati više nego rečito govore da u Srbiji ne postoji adekvatna strategija obrazovanja nadarenih učenika, a da je nedostatak znanja i veština stračnjaka, koji bi trebalo njima da se bave problematičan. Ali ne samo to … Ono što ovom kratkom tabelom nije predstavljeno je da pojedini stručnjaci, koji se bave obrazovanjem, čak negiraju postojanje darovite dece, te nisu zainteresovani da se njima na bilo koji način bave. O tome govori osvrt autorki na pojedine razočaravajuće reakcije obrazovnih stručnjaka koji su odbili da ispune anketu uz komentare :

„Da li ovo znači da postoje više i manje vredna deca?“

„Na osnovu ovog što ste postavile, promovišete kategorizaciju dece (na manje i više vredne), a govorite o jednakom pristupu?“

„Ne razumem  postavku da govorite o inkluzivnom obrazovanju darovite dece. Da li to znači da su oni dosad  bili  isključeni iz redovnog obrazovnog sistema, pa ih treba uključiti?“

Ovo ukazuje na još jedan problem, a to je da, pored ignorisanja pojma darovitosti, poseban problem predstavlja bazično nepoznavanje pojma jednakosti prava, te se ovaj pojam zamenjuje pojmom istovetnosti, odnosno stavom:

„Sva deca jesu (i treba da budu) istovetna.“

Vaš komentar