Prepoznavanje nadarenih u školama

 

Kod nas, nažalost, ne postoji neki planiran koncept identifikacije i izdvajanja nadarenih niti pružanje posebnog tretmana tokom  najvećeg dela osnovnog školovanja. Država nema strategiju kad je ovaj problem u pitanju, nego je sve prepušteno slučaju. Tek od sedmog razreda osnovne škole u pojedinim gradovima postoje matematička odeljenja za nadarene, a tek u srednjoj i za neku decu sa drugačijim talentima. Do tada ona rade po standardnim programima i tempom prilagođenom ” proseku “, ukoliko se njihovi roditelji ne pobrinu da im omoguće obogaćenje i proširenje znanja i sticanje nekih dodatnih veština.

U nekim zemljama, koje imaju razvijenije obrazovne sisteme od našeg, deca se već od malih nogu izlažu testiranju s ciljem da se izdvoje nadareni. Međutim ne izlaze ni oni lako s ovim problemom na kraj. Uprkos napretku u definisanju nadarene dece, testitanje IQ (opšteg faktora) i dalje igra najvažniju ulogu.

Do kasnih 1960.-ih magičan broj 130 bio je IQ granica koja se koristila od strane školskih psihologa u SAD da se definiše koje je dete nadareno, a koje ne. Oni koji su definisani kao nadareni dobijali bi poseban obrazovni program i usluge. Dete koje bi na testu iteligencije imalo skor 129 ispadalo bi iz igre.Taj jedan poen nije se opraštao.

Iako se danas koriste drugi kriterijumi, mnogi se i dalje oslanjaju uglavnom na IQ skor čija je ,,magična granica nadarenosti“130.

Termin nadareno (darovito) dete je skovao psiholog, profesor Lewis Terman sa Univerziteta Stenford u ranim godinama 20. veka koji je razvio i jedan od prvih testova za merenje inteligencije. Termanov test, kao i većina drugih IQ testova, fokusira se prvenstveno na ispitivanje memorije i analitičke veštine. Prosečna ocena je 100, rezultat od  110 znači da je osoba u gornjih 25% stanovništva, rezultat od 120-u gornjih 7%, a rezultat 130 i više – u gornjih 2% stanovništva.

Sam Terman je proglasio da, ako neko na njegovom testu postigne 132 boda – on je genije. Kasnije, međutim, on će odustati od toga, ukazujući na to da – nakon 30 godina proučavanja i praćenja velike grupe, više i manje uspešnih dečaka i devojčica, a kasnije muškaraca i žena – sam test nije u stanju da ispriča priču o nečijoj darovitosti. Faktor ličnosti je izuzetno važna odrednica (komponenta) dostignuća u životu, uključujući i ukupno društveno i emotivno okruženje u kombinaciji sa motivacijom za postignućem – zaključuje on.

Danas većina stručnjaka generalno definiše nadareno dete kao nekog ko prikuplja i obrađuje informacije i rešava probleme u mlađem uzrastu brže od drugih.

Ali to je samo vrh ledenog brega.

Od pionirskog rada Termana, pa do danas, istraživači su došli do mnogo različitih načina merenja darovitosti kod dece. Edukatori sa Univerziteta u Čikagu predložili su 1958. da deca sa izuzetnim potencijalima u umetnosti, pisanju, matematici…dakle, bilo koje dete čiji je učinak u potencijalno vrednoj liniji ljudskih aktivnosti dosledno izuzetan, treba priznati kao nadareno. Ipak, nakon svih ovih godina  istraživanja i velikog broja raznih definicija, iako mnoge škole u SAD i u svetu tvrde da koriste različite kriterijume za vrednovanje dece, još uvek je relativno veoma retka pojava da dete sa IQ faktorom ispod 130 bude definisano kao nadareno.

Čine se stalni napori da se takav pristup promeni.

© Tatjana Petrov

Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava. 

3 comments on “Prepoznavanje nadarenih u školama

  1. Poštovana, imama dete koje je nadareno.Živim u Republici Hrvatskoj.Rdim u školi na srpskom jeziku i pismu.Da li možete pomoći da utvrdim je li dete zaista nadareno kao što misli.
    Pozdrav!

  2. Postovana,
    Ovim putem Vam s opet obracam. Mislim da imam nadareno dete, kako mogu pouzdano da se uverim da li sam u pravu?
    Pozdrav.

Vaš komentar