Logika i logičke zablude

Ako ste u potrazi za ubrzanim kursom iz osnova logike da biste svojim učenicima ili deci objasnili šta je logika, a šta logičke zablude i gde se sve kriju zamke pri formiranju stavova i mišljenja, te šta nas sve može zbuniti i zavesti pri izvođenju zaključaka i donošenju odluka – evo jednog interesantnog, jednostavnog za razumevanje, teksta koji sadrži osnove kritičkog razmišljanja. Australijska agencije “Bridge 8” kreirala je kratak kurs sačinjen od 6 poglavlja  koji nudi osnovni pregled kritičkog mišljenja. Tekst je dizajniran za decu završnih razreda osnovne škole i decu srednje škole, ali je zgodan i za svakog ko želi malo da izoštri svoju logiku.

Kako se formiraju sudovi i mišljenja  

Svemir je veliko mesto, ogromno ustvari. I komplikovano. Nažalost, ljudski mozak je relativno mali i prost, barem  u poređenju sa svemirom. Da bi  nam pomogao da preživimo, on mora naporno da radi da napravio smisao od stvari. Ima  neke pametne alatke koje mu služe za ovo. Može da pretvori iskustvo u simbole i identifikuje redoslede. Ali većina mentalnih trikova zahteva mnogo energije i zato naš mozak pravi prečice. Na primer, tražiće ideje i potvrditi što već mislimo. Pronaćićete da su ideje onih ljudi kojima verujete privlačnije nego onih kojima ne verujete. Uzeće vaše iskustvo i tretirati ga kao dokaz. Zamagliće granice između onoga što znate o slučaju i onoga što osećate o slučaju. U većini slučajeva ovi trikovi nas služe toliko dobro da smo ih jedva svesni. Ali nekad nas odvedu u pogrešnom smeru. Ovi trikovi, koji mogu biti tako korisni, mogu nas, takođe, zaslepiti. A u složenom svetu raznolikih opcija, teško je znati kad misliti o korišćenju prečica, a kad uložiti trud u korišćenje glave. Mišljenje, međutim, ne mora uvek da bude toliko teško. Logika je jednostavan način za identifikovanje ideja koje će verovatno biti korisne. Logika je način kombinovanja ideja da se dođe do zaključka. To je kao matematika samo što može da radi sa više alata,a ne samo sa brojevima. Svako od nas je koristi. Lako možete zamisliti raspravu koja izgledala ovako: ,,Ali svako drugi sme da ide zašto ne mogu ja?“ Ova rasprava počiva na logici: svi ljudi smeju da idu – ja sam čovek, dakle – trebalo bi i ja da mogu da idem. Logika je koristan način kombinovanja utvrđenih ideja da bi se podržalo prihvatanje nove ideje. Traženje logike u raspravi će pomoći u utvrđivanju da li da se složimo s nekim, ili da čekamo nove informacije.

Formalna logika i formalne zablude

Kao jednačina u matematici, logika ima strukturu. Izgleda kao – jedan plus dva jednako je tri. Na jednoj strani jednačine  imamo stvari sa kojima se već slažemo ili koje znamo dok na drugoj strani imamo odgovor koji je tačan dok god se brojevi na prvoj strani ne promene. U logici, ideja se zove premisa, koja se može sastaviti sa drugim premisama da bi nas dovele do zaključka. Jedna premisa može da kaže da magnet privlači gvožđe, a druga premisa može da kaže da je određeni objekat napravljen od gvožđa. Ne moramo da gledamo ovaj objekat da bismo logički zaključili da će ga magnet privući. Ali, šta ako promenimo informacije pa kažemo, recimo: magneti privlače gvožđe, a zatim za određen objekat – ovaj objekat privlači magnete. Da li možemo zaključiti da je ovaj objekat napravljen od gvožđa? Nažalost ne. Iako još uvek liči na logiku, zaključak više ne funkcioniše, jer – magneti privlače i druge metale kao na primer nikl. Ovo se zove paralogizam – liči na logiku,ali zaključak izveden na ovaj način nije tačan. Ovaj primer je primer  formalne zablude, jer njegova forma izgleda slično logici. Ovakva greška može vam se lako desiti ako niste pažljivi. Ljudi to stalno rade – nekad slučajno, a nekad da nas prevare. Poznavanje strukture logičkog argumenta, zbog toga, veoma je važno da ne bismo zapadali u ovakve greške.

Izmanipulisana rasprava

Logika je sastavljena od ideja koje se zovu premise. Iako izgledaju istinito, važno je da obratimo pažnju na ove premise da bismo se uverili da nisu  slučajno previše uprošćene ili uvrnute verzije istine, koje lako mogu da nas zbune i prevare, dok se još uvek čine tačnim. Tokom rasprave neko može da ubaci kao argument ovakve uprošćne ili uvrnute premise i dovede do nesporazuma. Na primer, možemo reći da nas male boginje čine bolesnim, a vakcina za male boginje sadrži virus boginja i stoga logičan zaključak bi bio da će nas vakcina učiniti bolesnim. Ali sve premise možda nisu sasvim solidne, možda su uprošćene, možda je nešto izostavljeno. Izostavljeno je to da vakcina sadrži isti virus, ali u takvoj formi koja nas ne čini bolesnim. Ovo je samo detalj, ali pravi ogromnu razliku. Ovde je naveden slučaj vakcine koji nam je svima poznat, pa nas niko neće prevariti, ali na ovaj način nam se može desiti da neko pokušava da  manipuliše činjenicama onda kada ih ne poznajemo najbolje.

U drugom slučaju, opet, može se desiti da neko preusmeri fokus rasprave  tako što izvrši određeno pomeranje, promeni fokus rasprave, pa umesto teze koju treba dokazati, dokazuje neku drugu tezu, koja je u vezi s prvom, tako da prividno izgleda da se navedeni argumenti odnose na prvu tezu. Na primer, razgovara se o koristi određenog leka, a neko kao kontraargument ubaci u raspravu priču kako farmaceutske kuće stvaraju velike profite …I odjednom više ne raspravljamo o efikasnosti leka nego o profitu farmaceutskih kuća.

I uprošćavanje tipa –  za ili protiv, tačno ili netačno, crno ili belo, može da bude korišteno da nas odvede u pogrešnom smeru. Zaključci nisu uvek jednostavni i može biti više od jednog rešenja.

Isključivanje ličnih osećaja 

Neki argumenti su fokusirani na osobe, a ne na ono što one kažu. Način da se fokusirate na diskusiju je da razmišljate u skladu da sportskom frazom – “Misli na loptu, ne na igrača.” Teško je slušati ljude koje ne volimo i koji se ne slažu sa onim u šta mi verujemo i čemu se divimo. Ali postoji razlika između osobe i onog što ona govori. Na primer, vi možda ne volite neku kompaniju fosilnih goriva, jer se ponaša nezakonito i neetički. Nasmejan predstavnik te kompanije dolazi na TV i tvrdi da su njihova istrživanja pronašla ekološki čist oblik benzina. Najlogičnija je vaša reakcija da budete sumnjičavi prema ovakvim izjavama – ne volite ih, mogli bi da lažu zbog profita. Vi povezujete svoju odbojnost sa nevericom. Ne možete biti stručnjak za sve stvari i vaš prvi korak pri odlučivanju može biti kako se osećate i da li imate poverenje ili ne. Ali ne možemo logično tvrditi samo na osnovu jednog argumenta, pogotovo što je taj argument naše osećanje. Drugi naš instinkt bi mogao da bude da se obratimo stručnjacima. Međutim i činjenica da eksperti nešto tvrde nije uvek jak argument – promena klime ne mora nas brinuti, kažu stručnjaci. Ali zabrinjavajuće je, jer činjenice i logika ukazuju da je globalno zagrevanje rezultat. Ovo ne znači da trebamo ignorisati stručnjake, već bismo trebali da postavljamo pitanja i istražujemo više izvora da bismo bolje razumeli činjenice i logiku koju oni koriste.

Logika i verovatnoća

Pretpostavimo da gledate bacanje novčića. Glava, pismo,zatim glava, pa pismo,pismo,pismo,pismo pismo,pismo. I šta dolazi sledeće? Pismo ima dobar prolaz – moglo bi da bude opet pismo. Ili možda ipak sledi  glava? Postoje svuda obrasci u svemiru i naš mozak je veoma dobar da ih prepozna,možda previše dobro. On lako može videti obrasce koji vladaju tamo. Ali u ovom slučaju mi nećemo otkriti obrazac koliko god dugo posmatrali, jer to je stvar slučajnosti. Istina je da postoji  pedeset posto šanse da bude glava ili pismo posle svakog žreba, nije bitno šta je bilo pre.  Razmišljati drugačije je “kockarska zabluda”. Mi mislimo da možemo da procenimo verovatnoću na osnovu prethodnih rezultata i to je razlog zašto kazina zarađuju toliko para. U pitanju je verovatnoća, a ona je jedan od komplikovanijih oblika logike. Ustvari to je toliko komplikovano……Nama je teško da shvatimo logiku verovatnoće i zato se često nađemo na stranputici. Mi smo skloni da povezujemo stvari koje se nalaze u određenom odnosu. Na primer, kada vidimo bljesak munje, a zatim čujemo udar groma mi zaključujemo da je munja izazvala grom i imamo mnogo razloga da verujemo da je to istina. Ali šta ako neko pojede hot-dog i razboli se. Da li je uzrok bio hot-dog ili nešto drugo? Medicina je puna takvih nejasnih situacija. Na primer, ljudi uzimaju pilule i osećaju se bolje, ali ne možemo biti sigurni da li je to zaista zbog pilula. Pa čak i kada se desi dva-tri puta.  Da bi neke veze bile potvrđene potrebno je da se ponavljaju opet i opet, da se  u međuvremenu ne bi pojavili oni faktori koji bi ovu vezu opovrgli. Na tome počiva nauka. Dakle naš mozak vidi obrasce, ali je potrebna nauka da dokaže da su ovi obrasci istiniti.

Predostrožnost 

Ne preuzimanje akcije dok nemate uvid u posledice je princip predostrožnosti. Ovaj princip provodi se svakog dana –  proizvodi se ispituju pre nego što odu na tržište da bi se osiguralo da su bezbedni, jer uvek postoji šansa da možda nisu. Ali teško je ukloniti sve zabrinutosti vezane za svaku akciju. Neko kaže da globalno zagrevanje i evolucija nisu činjenice, već samo teorije. Ali nema ,,samo teorije” u nauci. U nauci reč teorija ne znači:”Smatram…”, nego znači dobro ispitano pravilo, utemeljeno na logici, koje objašnjava ponavljana zapažanja i koristi se za  predviđanje ishoda nekih pojava. Ovo teoriju čini neverovatno korisnom i teškom za ignorisanje.  Njutnova gravitaciona teorija je teorija. Ona govori kako se tela kreću pod dejstvom gravitacionih sila koje su posledica postojanja mase tela. Ova teorija je toliko tačna da se i danas, 300 godina otkako je objavljena, koristi za slanje objekata do drugih planeta u solarnom sistemu. Ali posmatrati ili dokazati činjenice je samo deo nauke, a šta je sa korištenjem neke teorije u praksi? Kada smo suočeni sa rizicima, prirodno je da želimo da znamo da li je nešto 100% sigurno. Nažalost, to je nemoguće. Sve što može biti postignuto su ponavljajuća zapažanja, pregledanje trenutnih teorija i činjenica da bismo se uverili da je nešto sigurno. Ovde predostrožnost može biti pogrešna taktika. Korisno je čekati da se dobije više informacija, ali čekati onih neverovatnih 100% je trošenje vremena. Uzmimo pretpostavku da mobilni telefoni i njihova radijacija mogu izazvati rak. Ako izaberemo da čekamo da se dokaže da su mobilni telefoni 100% bezbedni, ne bismo imali mobilnu tehnologiju. Rizik od raka nije nešto što bi trebalo zanemariti, ali čekati neoborive dokaze sigurnosti, što je logički nemoguće, je loš način pravljenja odluka i radeći tako, možemo propustiti neverovatne prilike i naići na nove rizike. Postavljati pitanja o  rizicima ima smisla, ali zahtevati 100% sigurnost sprečava tehnološki razvoj.

© Tatjana Petrov

Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava. 

4 comments on “Logika i logičke zablude

  1. Hvala za ovaj članak. Posebno za razjašnjenje paralogizama i izmanipulisanu raspravu koji se, na žalost, mnogo koriste i, na još veću žalost, prolaze kod ljudi koji nisu dovoljno upoznati sa određenom problematikom.

    • Hvala vama što ste posetili moj blog! Članak nije bio baš jednostavan za prevođenje, ali dopao se mnogima, baš kao i meni, tako da je bilo vredno truda.
      Pozdrav!

    • Ma želela sam da pronađem više karikatura ili, eventualno, neki aforizam koji bi na duhovit način prikazivali pojedine primere iz članka, ali, osim pingvina, ništa korisno nisam uspela da pronađem.

Vaš komentar