Kritičko mišljenje u učionici

Kritičko mišljenje je nešto što bi svaki edukator trebao da razvija kod svojih učenika, ali u predviđenim planovima i programima nema preciznih uputstava kako ga provoditi.

Šta je kritičko mišljenje?

Postoji veliki broj različitih definicija kritičkog mišljenja. Ovo bi bile neke:

♥ Kritičko mišljenje je metod učenja, odnosno nastave koji ne stavlja učenika u pasivan položaj primaoca znanja, koje mu je izloženo, nego podrazumeva kognitivnu aktivnost učenika.

♥ Kritičko mišljenje je pronalaženje nedostataka, nedovršenosti, nedoslednosti, grešaka  u logici određenih ideja, pretpostavki, zaključaka, tvrdnji ili teorija  da bi se stvorile nove ili upotpunile postojeće misli, ideje, pretpostavke zaključci ili teorije.

♥ Kritičko mišljenje se opisuje i kao proces razbijanja teme na delove, a zatim proizvodnja mnoštva kreativnih, originalnih, raznovrsnih  produkata (ideja, misli,zaključaka, tvrdnji….). Ono podrazumeva maštu, radoznalost, fleksibilnost, kompleksnu razradu i preuzimanje rizika.

U učionici učenik ili grupa učenika razmatra različite odgovore ili rešenja za izazovne probleme ili situacije, a zatim ih dele i tako uče jedni od drugih.

Kritičko mišljenje može biti organizovano (strukturirano), spontano (slobodno) ili kombinacija oba pristupa (što bi bilo idealno).

Ovde su neka uputstva, planovi i strategije, kao i prednosti dovođenja kritičkog mišljenja u učionice.

Opšte smernice za promovisanje kritičkog mišljenja u učionici

Ovde je navedeno 10 opštih smernica koje bi trebalo imati na umu prilikom provođenje kritičkog mišljenja u učionici.

♥ Mišljenje treba da bude provođeno od strane učenika, a ne dikirano od strane nastavnika.

♥ Prilika (mogućnost)  za razmišljanje treba biti olakšana sigurnim, prijatnim okruženje, gde se doprinos učenika podstiče i poštuje.

♥ Učeniku treba pružiti dovoljno vremena za razmišljanje.

♥ Učenici najbolje reaguju kada im se da razlog za razmišljanje na način koji je autentičan.

♥ Razmišljanje bi trebalo da bude deo redovne, svakodnevne nastave, a ne samo kao povremen dodatak lekcijama.

♥ Učenici treba da istražuju pojmove, koncepte i praksu na bezbroj načina i da im to bude prirodno i zabavno.

♥ Razmišljanje treba da bude povezano sa različitim kontekstima.

♥ Učenicima treba da bude obezbeđeno mnoštvo izvora informacija i sredstava i da budu podstaknuti da stvaraju svoje sopstvene resurse.

♥ Učenicima treba dozvoliti da komuniciraju sa vršnjacima tokom nastave i da razmenjuju informacije.

♥ Razmišljanje treba da inspiriše dalje razmišljanje.

8  Vrsta kritičkog mišljenja

Ovde se nalazi jedan grafički prikaz u kom je identifikovano i definisano 8 različitih vrsta kritičkog mišljenja. Moguće je da ćete otkriti da ste već dosad koristili neke od njih tokom svoje nastave i instrukcija. Možete početi s korištenjem svake vrste kritičkog mišljenja na jednom času. Dobro objasnite i uverite se da su vaši učenici shvatili koja je razlika između kritičkog mišljenja i konvergentnog načina razmišljanja gde se očekuje da svi stignu do istog odgovora ili ishoda.

21 strategija za uvođenje 8 načina kritičkog mišljenja u učionice

Kao pomoć za primenu ovih 8 vrsta kritičkog mišljenja ovde je predložena 21 strategija. Uz svaki predlog nalaze se i jednostavna pitanja koja pojašnjavaju i olakšavaju provođenje strategije povezujući reči s praksom. Strategije i pitanja predstavljaju, ustvari, alate čija upotreba i redosled korištenja zavise od teme/pitanja koji se obrađuju. Zbog toga su ovde navedeni bez redosleda. To ostaje nastavniku/edukatoru da pažljivo isplanira.

♥ Analogija – Pratiti obrasce kako bi se uočile sličnosti ili zajednički detalji.
P: Kako se dve specifične postavke ili skupa odnose jednan prema drugom na zajednički, srodan način?

♥ Atributi, kvaliteti ili karakteristike – Identifikovati uobičajene i retke kvalitete.

P: Šta čini ovaj artikal svakodnevnim ili običnim? Šta čini ovaj proizvod jedinstvenim ili posebnim?

♥ Uzrok i posledica – Spojiti poticaj s akcijom ili pratiti interakciju u kombinaciji s analizom i zaključiti zašto su se događaji zbili.

P: Kojim redosledom su se događaji odvijali, šta je bilo prvo, šta drugo…, i zašto?

♥ Promene tokom vremena – Pratiti obrasce i utvrditi tok i uzroke promena.

P: Kada i zbog čega su se novi događaji javljali?

♥ Misterije – Razvijati korake istrage i otkrivanja.

P: Šta ste saznali usput?

♥ Poreklo analize – Rekonstrukcija događanja radi utvrđivanja početka – kako je došlo do događaja, pojave.

P: Hajde da započnemo od kraja i radimo unatrag prema početku!

♥ Kreativnost – Doprinos putem vlastitih imaginarnih ideja.

P: Šta bi se moglo dodati na određenu situaciju, pojavu, događaj, koncept?

♥ Protivrečna događanja – Navesti pretpostavke i objašnjenja na temelju naizgled nepovezanih informacija ili uverenja.

P: Pokušati povezati naizgled nepovezane informacije, pojave ili kontekste. Šta misliš, šta bi se u tom slučaju dogodilo  i zašto?

♥ Iscrpno propitivanje – Probe raznih aspekata i situacija.

P: Ispitivati problem kroz razne situacije. Šta mislite šta se dešava u kojoj situaciji i zašto?

♥ Obrasci – Beleška istih ili ponovnih pojavljivanja događaja kroz vreme.

P: Što je uzorak ponovnog pojavljivanja?

♥ Paradoks – Razgraničiti percepciju u odnosu na stvarnost.

P: Da li vidite pravu sliku ili je to samo varljiv utisak?

♥ Čitanje i ideje – Stvaranje ideja i proširenje, obogaćivanje čitanjem različitih odabranih tekstova.

P: Kako se ta priča uklapa u određeni kontekst? Uporediti, analizirati i opisati.

♥ Metode istraživanja – Tražiti i analizirati podatke

P: Koliko puta i kojom učestalošću se određeni događaji javljaju? Šta mislite, koji je razlog tome?

♥ Slučajno otkrivanje – Obavest o nepredviđenim događajima i/ili pogreškama koje su se desile tokom istrage.

P: Da li se i šta neočekivano desilo?

♥ Senzorni tragovi – Koristiti vid, sluh, miris, ukus i osećaje ili dodirivanje kao načina prikupljanja podataka i o tome obavestiti i eventualno izraziti misli.

P: Što vidiš? Šta čuješ? Kako miriše?

♥ Neočekivani događaji – Zamisliti ili registrovati iznenađujuće, neočekivane događaje.

P: Koji bi bili iznenađujući, neočekivani događaji? Da li su se neki i desili?

♥ Slutnje, predosećaji – Načiniti pretpostavke koristeći intuiciju.

P: Šta mislite da bi mogao biti odgovor? Šta mislite, šta bi moglo biti rešenje, ishod, i zašto?

♥ Različita rešenja – Ispitati različita rešenja.

P: Možemo li da pokušamo da rešimo ovo na više različitih način, kako bi to izgledalo?

♥ Izumi – Izgraditi kreativna, originalna, nesvakidašnja rešenja.

P: Kako biste rešili taj problem na originalan, nesvakidašnji način?

♥ Nedovršena rešenja – Razmisliti o otvorenim, nedovršenim rešenjima.

P: Kako bi ona izgledala?

♥ Nepoznanice – Pregled nedostajućih informacija.

P: Koje informacije su ostale nepoznate ili nepotpune ovoj slici, pojavi ili događaju?

10 prednosti oblikovanja kritičkog mišljenja

♥ Istražuje i proširuje znanja vezana za ideje i pitanja.

♥ Razvija i proširuje rečnik, te veštinu izražavanja.

♥ Produbljuje znanje zadirući u detalje, polazeći od samog nastanka i osnovnih koncepata.

♥ Poboljšava veze između koncepata i ideja sa drugim konceptima i idejama.

♥ Znanje prestaje biti samo teorijsko, knjiško, stavljajući učenike u situaciju njegove primene u konkretnom ili srodnom kontekstu.

♥ Istražuje i razvija logiku i razmišljanje

♥ Razvija sposobnost sagledavanja sa što više gledišta i iz raznih perspektiva.

♥ Omogućava klasifikacije, grupisanje i pregrupisavanje ideja, koncepata i prakse.

♥ Učvršćuje širinu apastraktnog mišljenja postavljanjem u različite kontekste i situacije.

♥ Mogućnosti napredovanja preispitivanjem prihvaćenih ideja.

© Tatjana Petrov

Sav sadržaj ovog bloga, Nadarena deca (www.nadarenadeca.com), svi tekstovi, uključujući i prevode i slike (obeležene imenom bloga ili mojim imenom) su moje (Tatjana Petrov) vlasništvo. Zabranjeno je objavljivanje na drugim sajtovima/blogovima ili štampanje u komercijalne svrhe. U suprotnom smatraću da su prekršena moja autorska prava.